%0 Journal Article
%T Problem izjedna£żenja zakona u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca / Jugoslaviji
%A Pavlovi£ż
%A Marko
%J -
%D 2018
%X Sa£żetak Rad predstavlja poseban pogled na jugoslovensku Kraljevinu, iz ugla stvaranja i primene prava. Odmah po progla£żenju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1. decembra 1918) izjedna£żenje zakona postavljeno je kao jedna od vrhovnih politi£żkih vrednosti i glavni zadatak Vlade. Do dono£żenja Ustava (28. juna 1921), proces izjedna£żenja zakona tekao je putem dono£żenja uredbi Ħ°zakonskog zna£żajaĦħ (vladavina uredbi). Vidovdanskim ustavom predvi£żena su dva na£żina izjedna£żavanja zakona: legalizacijom ranijih uredbi i dono£żenjem zakona po predlogu Vlade od Zakonodavnog odbora (Ħ°malog parlamentaĦħ) po skra£żenom postupku. Ovaj zakonodavni postupak, sa kojim je Vlada ostala odlu£żuju£żi zakonodavni £żinilac, nije poslu£żio cilju. Glavni zakoni (Krivi£żni zakonik i zakonici o krivi£żnom i parni£żnom postupku) doneti su tek pod re£żimom diktature (1929). Gra£żanski zakonik nije donet do kraja trajanja Kraljevine Jugoslavije, pa se gra£żani Ħ°nisu ose£żali kao £żlanovi jedne zajedniceĦħ. Isto je bilo u sferi izvr£żnog prava do 1938, a u pogledu oku£żja (zemljoradni£żkog minimuma) i kasnije. Izjedna£żenje zakona odvijalo se u senci sukoba srbijanskih i pre£żanskih pravnika (pravnika iz krajeva biv£że Austro-Ugarske). Izjedna£żeni zakoni su doneti uglavnom suprotno gledi£żtima srbijanskih pravnika. Kraljevina SHS je od zemlje sa £żest pravnih podru£żja postala zemlja u kojoj je jedan deo njenih gra£żana (gra£żani biv£że Kraljevine Srbije) doveden u situaciju da £żivi pod Ħ°nasiljemĦħ nametnutog prava. £żrtvovanje parlamentarizma od strane Srbijanaca, zarad izjedna£żenja zakona, okrenulo se protiv njih samih
%K izjedna£żenje zakona
%K uredbe
%K mali parlament
%K razli£żite pravne tradicije
%K nametanje zakona
%U https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=304840