Polna i obrazovna struktura kriminalisti？ke policije u Srbiji

Sa？etak U radu je u formi prethodnog saop？tenja prikazan deo rezultata koji se odnosi na polnu i obrazovnu strukturu, a u okviru ？ireg istra？ivanja sociodemografskog statusa kriminalisti？ke policije u Srbiji. Naime, istra？ivanje je metodom snow ball obuhvatilo 200 ispitanika, zaposlenih na razli？itim pozicijama u kriminalisti？koj policiji, iz ukupno 55 gradova i op？tina u Srbiji. Pored polne i obrazovne strukture istra？ivane su varijable vezane za bra？ni i porodi？ni status, prihode, strukturu potro？nje i stambene prilike. Ipak, po mi？ljenju autora, kao dva bitna pitanja u okviru korpusa istra？ivanja nametnula su se pitanja iz naslova, koja su detaljnije obra？ena u tekstu. Bilo je interesantno saznati da li je i u kolikoj meri u kriminalisti？koj policiji ostvaren evropski standard od 30% zastupljenosti ？ena. Osim toga, u neformalnim razgovorima, ali i u izjavama zvani？nika, vrlo ？esto se mo？e ？uti kako kvalitet obrazovanja u Srbiji opada, dok su o？i kriti？ara uglavnom uprte u privatne univerzitete i fakultete.Prekora nisu po？te？eni ni rukovodioci u okviru MUP-a koji navodno omogu？uju da se pojedina radna mesta formalno ’’pokrivaju’’ diplomama neadekvatnog profla i(li) sumnjivog kvaliteta. Zbog toga je bilo zanimljivo istra？iti i aktuelnu obrazovnu strukturu pripadnika kriminalisti？ke policije. Preliminarni rezultati pokazuju da je zastupljenost ？ena u kriminalisti？koj policiji na nivou od oko 15%, dok su u uzorku u skoro 2/3 slu？ajeva zastupljene visoke policijske ？kole, tj. biv？a Vi？a ？kola unutra？njih poslova i Policijska akademija, odnosno aktuelna Kriminalisti？ko-policijska akademija