Izvori, geneza i priroda secesionisti？ke retorike u Republici Srpskoj

Sa？etak Bosna i Hercegovina (BiH) je slo？ena dr？avna zajednica sastavljena od dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Ta ？injenica je posljedica gra？anskog rata 1992-95. godine, koji je promijenio etni？ku strukturu BiH. U institucionalnom smislu entitetima je u Dejtonu dat vrlo visok nivo politi？ke samostalnosti. Tzv. “entitetski veto” je nastao u Dejtonu i primjenjuje se u mnogim klju？nim tijelima – od Doma naroda, Predstavni？kog doma Parlamentarne skup？tine BiH, do Predsjedni？tva BiH. Pored toga, tvrdi se da BiH nema tzv. unutra？nje priznanje i mnogi od aktera na politi？koj sceni zagovaraju radikalne ustavne promjene koje bi naru？ile ili ？ak potpuno promijenile “Dejtonsku” arhitekturu BiH. Imaju？i u vidu ove faktore, ne iznena？uje prisutnost secesionisti？ke retorike u politi？kom prostoru BiH. U ovom radu analizira？emo secesionisti？ku retoriku u Republici Srpskoj (RS) i poku？a？emo da opi？emo mogu？u secesionisti？ku strategiju u njenim glavnim linijama. Cilj nam je utvrditi da li se mo？e re？i da secesionisti？ki argumenti, retorika i eventualno politike predstavljaju integralnu strategiju i koherentnu politi？ku platformu ili su motivisane dnevnopoliti？kim razlozima. Tako？e ？emo poku？ati utvrditi koliko je ova secesionisti？ka retorika institucionalizovana, tj. koliko je zastupljena u zvani？nim dokumentima institucija RS i/ili glavnih politi？kih stranaka, a koliko ostaje na nivou dru？tvenih pokreta i/ili pojedina？nih politi？kih subjekata